11.11.2010. godine u 19:00 u Beloj sali Kck održana je promocija dve pesničke knjige Vladana Rakića: FRAGMENTI VREMENA i U SVETLO UPISAN. O knjigama su govorili Milica Jeftimijević - Lilić i Zoran Djurić, stihove je čitao sam autor, a celu koncepciju promocije je osmislila i vodila Lidija Užarević, urednik KCK. Bilo je to lepo i nadahnuto pesničko veče, propraćeno odličnom muzikom.
Milica Jeftimijević i Vladan Rakić
Milica Jeftimijević i Vladan Rakić
Program je vodila Lidija Užarević
Na promociju stvaralaštva Vladana Rakića došao je Ljubiša Bata Djidić
Na promociju stvaralaštva Vladana Rakića došao je Ljubiša Bata Djidić
ПИШУЋИ МИСАО, МИСЛЕЋИ ЊЕН ПЕВ
Фрагмент I
(Сварогу - владару Васионе)
И ми Свога за се' имамо.
Дошао је међу нас
Да снесе свој пламен.
У дело се претворио.
Дело обукао
Па као дело хода.
У колевци од груди
Дете просневно носи.
Дете од воде, земље, ватре
И ваздуха занутрено
И Љубављу повијено.
Фрагмент I
(Сварогу - владару Васионе)
И ми Свога за се' имамо.
Дошао је међу нас
Да снесе свој пламен.
У дело се претворио.
Дело обукао
Па као дело хода.
У колевци од груди
Дете просневно носи.
Дете од воде, земље, ватре
И ваздуха занутрено
И Љубављу повијено.
Жеља му је одузимање
Јер давање је створове
Сувише размекшало
Па не умеју да узимају смерно.
Грабеж их у томе спутава.
Сунце им је голи усуд
А грабежљиве звери милостиња.
Пев је дететов
У мисао дародавну утопљен
У сунце к'о јутро у дан усправљен
У Бога јединог уденут ...
Јер, Бог реч израђа и ослобађа
И смех пушта да би тугу земну
Поросио утолио и покосио.
У превазилажењу себе
Је сва мудрост и спас
- чу се Његов испешњени глас
Који и рику И животиње надјача.
Пев рођеног Певача!
Пев је Његов божанско оруђе
А смисао је Надљуђе!
Цео је смисао у целину земље усађен.
И док извијао је живота оду
Враћају се бића у природу.
А знање им је природе и земље дар
Знање је света Надвладар.
Знање у памет када уђе
Најгласније је и најмоћније
Надљуђе и Светољуђе.
Само оно напред води и тера
И Човека ствара и од звера.
Знање и као праведност и врлина
Самлевена је из Људскости млина.
Знање је и певање среће
Која брегове отвара А планете покреће!
Човек са знањем
Се и над провалијом
Као на ужету креће
И не зна шта је то подизања суша.
Он знањем свемир моћни куша
А свемир му је Бесмртна Душа.
Надзнање је човеково победно стање
-Вечни склад и свега свлад.
Надзнање је и вечни рад
И вечита знојна мука
Која се Вером и Трудом
Да обухватити око струка.
А Вера је Утроба Срца
Срца што ликује-не грца.
Јер, Вера је и највећа нада
Овде, свуда, увек к'о сада ...
Али за то је потребно још хаоса
И Хелиоса по себи и свуда.
Само тако се тврдну и камене
-стамене се права муда!
А из хаоса се победна Галаксија рађа
Хаос свих планетних ширења
И космичких астралних свађа ...
..........
Тамни остатак се још зове Човек.
Пропешачио је и уста своја
И смрт трансверзалну зелену своју
Да би се настанио и наставио
Да би се умирања водено најео
Да би песму коса у светлу нашао
Склупчану под непце Великих Кола...
И урлик се измолио
Из среће и разданог бола...
Он се наставио
Изнадљудно се заставио
Јер, сувише су спори ови векови
Што се вуку испод сенки и тамнине
И сувише су мокре и силне
Његовог духа Самнине.
Кроз Самнине и Пламтине ноћи
Он је наумио к'о конац кроз иглу проћи.
Знање је као знамен
Знање је вечности камен!
Са знањем под руку Он пева и лута
Суверено к'о мисао изнад Апсолута.
Владан Ракић
Јер давање је створове
Сувише размекшало
Па не умеју да узимају смерно.
Грабеж их у томе спутава.
Сунце им је голи усуд
А грабежљиве звери милостиња.
Пев је дететов
У мисао дародавну утопљен
У сунце к'о јутро у дан усправљен
У Бога јединог уденут ...
Јер, Бог реч израђа и ослобађа
И смех пушта да би тугу земну
Поросио утолио и покосио.
У превазилажењу себе
Је сва мудрост и спас
- чу се Његов испешњени глас
Који и рику И животиње надјача.
Пев рођеног Певача!
Пев је Његов божанско оруђе
А смисао је Надљуђе!
Цео је смисао у целину земље усађен.
И док извијао је живота оду
Враћају се бића у природу.
А знање им је природе и земље дар
Знање је света Надвладар.
Знање у памет када уђе
Најгласније је и најмоћније
Надљуђе и Светољуђе.
Само оно напред води и тера
И Човека ствара и од звера.
Знање и као праведност и врлина
Самлевена је из Људскости млина.
Знање је и певање среће
Која брегове отвара А планете покреће!
Човек са знањем
Се и над провалијом
Као на ужету креће
И не зна шта је то подизања суша.
Он знањем свемир моћни куша
А свемир му је Бесмртна Душа.
Надзнање је човеково победно стање
-Вечни склад и свега свлад.
Надзнање је и вечни рад
И вечита знојна мука
Која се Вером и Трудом
Да обухватити око струка.
А Вера је Утроба Срца
Срца што ликује-не грца.
Јер, Вера је и највећа нада
Овде, свуда, увек к'о сада ...
Али за то је потребно још хаоса
И Хелиоса по себи и свуда.
Само тако се тврдну и камене
-стамене се права муда!
А из хаоса се победна Галаксија рађа
Хаос свих планетних ширења
И космичких астралних свађа ...
..........
Тамни остатак се још зове Човек.
Пропешачио је и уста своја
И смрт трансверзалну зелену своју
Да би се настанио и наставио
Да би се умирања водено најео
Да би песму коса у светлу нашао
Склупчану под непце Великих Кола...
И урлик се измолио
Из среће и разданог бола...
Он се наставио
Изнадљудно се заставио
Јер, сувише су спори ови векови
Што се вуку испод сенки и тамнине
И сувише су мокре и силне
Његовог духа Самнине.
Кроз Самнине и Пламтине ноћи
Он је наумио к'о конац кроз иглу проћи.
Знање је као знамен
Знање је вечности камен!
Са знањем под руку Он пева и лута
Суверено к'о мисао изнад Апсолута.
Владан Ракић
Pa izvolite - Život i kultura idu ruku pod ruku!