Ima da te oženimo... pa će biti torta... slatka!

 

Сцена из представе СУМЊИВО ЛИЦЕ

 

Миодраг Динуловић

РЕЧ УРЕДНИКА ФЕСТИВАЛА

Поштовани пријатељи позоришта, уважени млади ствараоци.

Четири године нас деле од првог фестивала Тин фест, када смо покушали да остваримо вашу идеју о организовању такмичења средњошколског позоришта.

Иза нас је двадесет фестивалских премијера и близу тридесет репризних извођења у Крушевцу, Књажевцу, Треботину и Београду.

Више од три стотине младих глумаца се у протекле три године надметало за титулу најбољег, а Белу салу је за то време походило преко пет хиљада ваших вршњака .

Слободан сам да тврдим да Тин фест, после свега реченог, више није само такмичење средњошколског позоришта нашег града, већ прави позоришни покрет који чине стотине и стотине младих људи заљубљених у чари позоришне игре.

Брак је сукоб до истребљења

Срећан рођендан професорко...

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ


Твоје ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.

Твоје ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.

Твоје ћутање ми говори,
док те гледам без твог знања.
Очајни су то погледи,
занесењак може само да сања.

Твоје ћутање ми говори,
више но икад ти што си рекла.
Стајали смо често на киши
и река је из нас истекла.

Твоје ћутање ми говори.
Сад се смешиш крадом,
свaком ко те погледа
и узалудном пуниш надом,
срца тих дечака,
нудећи срце од леда.

© Љубодраг Обрадовић


Ljuba čita svoju pesmu

ZVUK VIOLINE

Zvuk violine iz novog aparata
i mirisi povetarca, bude setu.
Zveče šerpe na starom putu,
ptice zastaju u letu,
ludost lebdi na usnama,
ključ u tudjem džepu.

Razigra se nostalgija,
film se razvije.
Na belim kobilama,
dolaze smele klinke.
Osmehe
i slatke reči donose.

Voleo sam uvek suprotnosti,
šetnjepo kiši, mraz,
bekstvo sa kapija...
Sad vino prija,
ko smešna
i surova stvarnost.

Potok je nov, korak lak,
a dečak smeo.
Zveči tišina.
Tvoje usne drugog ljube,
moje srce na drugu misli,
noć je, a pevaju slavuji.

Piše se crno, dečaku pijanom.
Koraci ispod strehe,
tvoji koraci u kradju kreću.
Iskusni princ i violina.
Nemoćno drhtim.
Bes ključa na realnost sveta,
noć je junska, a lipa cveta
i šerpe po putu vuku deca.

Pesme venu od želja,
grešne misli troše telo.
Biće veselja,
čim poželim spas u promeni.
Biće radosti,
kad zaboravim gadosti
i u bekstvo krenem.
Zvuk violine kišu razgoni.
Sve istine kad ti poklonim,
biću prazan i voleću taj poraz.
Zvuk violine umorne odmara.

Potok je nov, korak lak,
a dečak smeo.
Tvoje usne drugog ljube,
ptice zastaju u letu,
ludost lebdi na usnama,
ključ u tudjem džepu.
Bes ključa na realnost sveta,
noć je junska, a lipa cveta
i šerpe po putu vuku deca...