24.10.2011. године у галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* у Крушевцу у организацији Културног центра Крушевац одржана је изложба слика *МАСКЕ * Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић. Да вече буде неубичајено помогли су својом поезијом Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Вељко Стамболија, као и Бранко Симић и Мића Живановић својом музиком. Маја Олић - уредница КЦК отворила је ову изложбу и објавила да је Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић осим што је одлична академска сликарка и несебична донаторка која је своје слике поклонила крушевачким установама и појединцима...
Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић 
Једна од слика

Маја Олић отвара изложбу

Љубодраг Обрадовић
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
© Љубодраг Обрадовић

Мића Живановић
САМО ДА ЗНАШ Ничега пре тебе не сећам се више а на моме цвећу ни трага од росе још ми само твоја коса замирише ко зумбули плави још у песку видим твоје ноге босе Колико сам пута запевао само као да си ту, ко да теби певам скривеној негде у дну моје маште знам да ниси смела, а сад кад је касно чекаш задњу песму сред препуне баште. Навиру сећања кроз главу ми лете стихови и риме и све оне речи, моја љубав чиста све године дуге и сви ови дани борим се и не дам суза да заблиста јер ово је вече ко читава вечност, застала у трену у коме нам нико и ништа не брани Помало се бојим оволике среће и ако се деси да заувек одем теби певајући немој да се пренеш, остани где јеси, и окрени главу кадa кренеш кући И не реци ништа и не пали свеће зајецај у тами кад не види нико знам да ме у теби смрт убити неће само ти си знала волети толико © Мића Живановић 
Вељко Стамболија

