
|
ЛОШ ГЛАС
Како је једноставно Наћи се посред лошег гласа. Ћутати под његовим бременом. Сахнути у његовој тмини. Птице те тада надлећу и беже. Узалуд твој брод тражи обалу дана.
Она бежи као северни ветар
У ледини бескрај.
И ништа више не можеш
После изгубљене битке.
Лош глас звечи
Твојом празном шупљином
Као црквено звоно
Над крововима града.
© Срба Ђорђевић |
ВИШЕ ОД ТОГА Зову ме топле кишне капи, Мами ме небо као нежна рука, Очај ме буди од пусте чежње, Мирис таласа и тајна лука… Окус вина се слива низ грло, Опроштај нуди бескрај сванућа, Сањалицу што ломи прсте, Опија још једна весела дуга!!! Тумарам мислима несвесна даха, Мирише ваздух на цветна поља, Реч што се разлеже као вапај, Откри ми трзај да сам још своја! Нема од јутрос посматрам снено… Сан што се разлеже куд поглед допре, Немогуће је да си ти жељо, Сунце што хара мојим животом!? Зову ме топле кишне капи, Мами ме небо као нежна рука, До беле пути осећам влагу, Овај трен среће је више од тога! © Миладиновић Сандра |
ИМПРОВИЗАЦИЈА
Језеро пуно лабудова
Хук белине Дубок као непостојање
И таласи који нежно
додирују сени
умрлих
Као снег кад у
крошњама ива
засветлуца
Дубоко у ноћи
© Милан Вучићевић |

