ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
|
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
SONJA - Mića Živanović
59174 Views
-
Natalija Balevic
81068 Views
-
Miloje Dončić - SIRENA NEPOGODA
64845 Views
-
Sandra Petrović - Kabare KCK
86348 Views
-
Mile Djurić - Ti si najlepša
88802 Views
-
Mama-Radojka Živković - Ana i Marija Stojaković
158781 Views
-
MIRIS BOŽURA - Ljubodrag Obradović - RTK
85919 Views
-
Ljubodrag Obradović - Dobro je biti dobar
82324 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
1073517 Views
-
Hristos Voskrese - Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR
65466 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
25.03.2010. godine u prepunoj Beloj sali KCK, održana je promocija knjige Ivka Mihajlovića *PUNIM GASOM NIZBRDO*. Promociju su zajednički organizovali autor knjige i izdavač Kulturni centar Kruševac. O knjizi su govorili recenzenti knjige: Jelena Protić-Petronijević, Veljko Stambolija, ilustrator knjige Goran Ćeličanin, u ime izdavača Ljubodrag Obradović, kao i sam autor knjige. Aforizme je govorio glumac Kruševačkog pozorišta Milija Vuković, muzičke tačke otpevao je Branko Simić, a promociju je osmislila i vodila Lidija Užarević - urednik KCK.
Milija Vuković govori aforizme iz knjige
Promašili smo cilj,
ali smo se zato siti ispucali!
Promašili smo cilj,
ali smo se zato siti ispucali!
Najopasnija je ona policija
koja ne radi svoj posao.
Svaka vaška pobaška.
Samo naše sanjaju o koalicijama!
Kradu Bogu dane,
ali ni nama ne ostaju dužni.
Naslovna strana knjige
Ljubodrag Obradović govori o knjizi
koja ne radi svoj posao.
Svaka vaška pobaška.
Samo naše sanjaju o koalicijama!
Kradu Bogu dane,
ali ni nama ne ostaju dužni.
Naslovna strana knjige
Ljubodrag Obradović govori o knjizi
Poštovani prijatelji kulture i poštovaoci Ivkovog stvaralaštva!
Pozdravljam Vas u ime Kulturnog centra Kruševac i moje lično ime, jer prosto nisam mogao da odolim, a da kao iskreni obožavaoc Ivkovog stvaralaštva ne kažem nekoliko mojih rečinica o Ivku i njegovom nesebičnom angažovanju u širenju puteva kulture u sve delove zemlje Srbije. A sve je u knjizi tako jasno i jednostavno, jer sve velike stvari i dela su za sve jasna i razumljiva
Pozdravljam Vas u ime Kulturnog centra Kruševac i moje lično ime, jer prosto nisam mogao da odolim, a da kao iskreni obožavaoc Ivkovog stvaralaštva ne kažem nekoliko mojih rečinica o Ivku i njegovom nesebičnom angažovanju u širenju puteva kulture u sve delove zemlje Srbije. A sve je u knjizi tako jasno i jednostavno, jer sve velike stvari i dela su za sve jasna i razumljiva
СУДБИНА
Понекад,
залута сунце,
у брзе воде моје
и весели се са мном.
Оживим тад
и рањени во мојих мисли,
покуља у траке светлости.
Понекад,
девојка отвори срце,
пред очима мојим,
па луд од страсти полне,
ко кип сатима стојим
и врело тело хладим знојем.
СЕЋАЊЕ
Ти сад шеташ,
обалом зелене реке,
провлачећи косу
испод врбових грана.
Ти се сад никог не сећаш,
понајмање мене,
клонулог под теретом,
прохујалих дана.
Ти сад трчиш,
стазама цветним
и смејеш се гласно
незнанцу што те следи.
Ти сад, из позе љутите,
зовеш, тобож несрећна,
оног што ће да лаже красно
и тепа ти *леди*.
Ти си сад дама
и ласкања пале,
нарочито ноћу,
у шетњи кад си сама,
кроз напукле идеале
и избледелу јасноћу.
Ти, ето,
сад другога волиш,
а и он чезне за тобом.
Занос? Страст ? Шта ли?
Ти се сад веселиш,
плачући сузама среће,
од којих свака,
можда несвесно,
мене жали,
а да ти то
и не осећаш.
НАЈДРАЖА
Гледам тополе,
усправне на ветру,
како јуре у небо...
Гледам лишће
жуто, како лети,
откинуто са грана...
Гледам и знам,
да је нашој љубави крај.
Најдража...
Знам, јер тополе плачу,
киша пада ситна,
а сећања главу муче,
својим глупостима глупим,
својим чарима скупим
и лепотама далеким...
Најдража...
Гледам тополе,
усправне на ветру,
како јуре у небо...
Гледам лишће
жуто, како лети,
откинуто са грана...
Гледам и знам,
да је нашој љубави крај.
Најдража...
Знам, јер тополе плачу,
киша пада ситна,
а сећања главу муче,
својим глупостима глупим,
својим чарима скупим
и лепотама далеким...
Најдража...
СУСРЕТ
Сусрет на рубу пространства.
Дуње зреле, из очију беже…
Гасе се искре, тону чари…
Човек гледа небо,
гледа и смеши се.
Расту: тишина, сенке, демони,
вукодлаци, марсовци,
страх расте…
Сусрет на мосту,
два бездана што спаја.
Руке топле од додира беже,
гасе се од ватре, давно упаљене,
крв се леди, уместо да прокључа,
ћутање на уста куља…
Прашина се подигла у облак, гуши.
Некад прошлост срећна,
сад садашњост бедна,
а за будућност мост срушен…
ВОЛЕО САМ...
Волео сам једну E....,
једно пролеће и лето,
волео је тако страсно,
али више у машти,
него на јави.
Волео сам је ја,
и она мене волела,
али је своју љубав,
да сакрије вешто знала.
Волео сам je,
ох, тако силно волео!
И сад је волим
и ако она хоће,
да је заборавим.
И сад је волим,
иако туђе руке,
милују ртове нетакнуте,
које сам ја
чувао само за себе...
|
Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ је 30.04.2013. године у сарадњи са Културним центром Крушевац у Пионирском парку промовисало прву књигу Саше Збиљића ДАХ ЖИВОТА. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић, а стихове из књиге, поред аутора говорили су Никола Стојановић и Томислав Милетић. У наставку ове песничке вечери своје стихове су читали и песници: Латинка Ђорђевић, Томислав Милетић, Светлана Ђурђевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Зора Митровић, Милош Ристић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Мирко Стојадиновић, Градимир Карајовић, Драган Тодосијевић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић... Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић.
Саша Збиљић говори своју поезију из књиге ДАХ ЖИВОТА у издању
Удружења песника Србије - ПоезијеСРБ
ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ
Кренути путем плавим, непознатим,
небеског свода, слободе и мира,
у скученој празнини, дахом незнатним,
дозволи тренутку да ти срце дира.
Плашљиве ти очи замаглише пут,
којој истини да верујеш сада,
пада на твоја леђа тај себичан прут,
верујеш ли да постоји нада.
Огољене кости труну у дубини,
гладне живота кога више нема,
препусти све својој судбини,
и веруј да ти нешто лепо спрема.
Отров избаци што те љутим чини,
нека славуј твој донесе ти мир,
полети високо ка висини,
јер све ће једном прогутати вир.
Испијај полако сваку кап живота,
удахни дубоко сваки дан што дође,
откриј себи да постоји лепота,
није ни она вечна, брзо ће да прође.
Док гори тишина у недрима твојим,
блиставу сузу из ока ослободи,
свако свој пут кроји,
само пусти да те живот води.
© Саша Збиљић
Љубодраг Обрадовић говори своју рецензију из књиге ДАХ ЖИВОТА
Љубодраг Обрадовић - ДАХ ЖИВОТА КАО КЉУЧ ПОЕЗИЈЕ
У једном даху сам прочитао седамдесет и једну песму садржану у овој првој књизи песника Саше Збиљића, а све то да бих открио тајну коју свака књига у себи носи. Ту тајну Вам нећу открити, јер сте прочитавши књигу и Ви у њеном окриљу и сад лебдите на крилима заноса којим нас је тако несебично даривао аутор. Јер сад сте и Ви ту тајну спознали на свој начин и било би погрешно да се ја својим схватањем оног шта је писац хтео да каже ту уплићем.
Иако млад (24 године), песник је схватио суштину писања поезије "као што сликар уноси велики део себе у слику, тако и песник уноси део себе у песму, стога је свака песма саткана од њега самог" и зна "знање" да своја осећања и своје схватање и филозофију живота сложи речима у поезију која може да да крила и самом аутору, а посебно читаоцу жељном добре поезије.
У једном даху сам прочитао седамдесет и једну песму садржану у овој првој књизи песника Саше Збиљића, а све то да бих открио тајну коју свака књига у себи носи. Ту тајну Вам нећу открити, јер сте прочитавши књигу и Ви у њеном окриљу и сад лебдите на крилима заноса којим нас је тако несебично даривао аутор. Јер сад сте и Ви ту тајну спознали на свој начин и било би погрешно да се ја својим схватањем оног шта је писац хтео да каже ту уплићем.
Иако млад (24 године), песник је схватио суштину писања поезије "као што сликар уноси велики део себе у слику, тако и песник уноси део себе у песму, стога је свака песма саткана од њега самог" и зна "знање" да своја осећања и своје схватање и филозофију живота сложи речима у поезију која може да да крила и самом аутору, а посебно читаоцу жељном добре поезије.
У препуној Белој сали КЦК 01.04.2011. у Крушевцу, у организацији Културног центра Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца, одржана је 19-та ЗЛАТНА КАЦИГА, на којој су додељене награде и признања. Прву награду за каракатуру: Плакету ЗЛАТНА КАЦИГА, новчани износ од 800,00 Евра и самосталну изложбу у Крушевцу добио је Zlatkovsky Mikhail из Русије!
Награду за Животно дело добио је редитељ и професор Универзитета уметности Властимир Радовановић, а признање *ВИТЕЗ ОД ЧАРАПАНИЈЕ СЕР ХАРДИ* припало је глумцу Драгану Јовановићу.
На крају завршне вечери директор Културног центра Крушевац Љубодраг Обрадовић објавио је и теме за следећи 20-ти јубиларни фестивал ЗЛАТНАКАЦИГА и то: тема за одрасле је - АТОМ, а за младе до 18 година - СПОМЕНАР! Па изволите, погледајте слике са церемоније уручивања награда и признања, прочитајте информацију о свим добитницима награда и спремајте своје радове за 20-ти конкурс, који ћемо објавити на овом сајту до краја месеца априла 2011. године !!!
Прегледајте све слике, од пријема за делегацију општине Хасково у просторијама Града Крушевца, позирања грађана Крушевца на Тргу младих познатим карикатуристима, па до отварања изложбе најбољих карикатура и саме финалне вечери 19-те ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ!
