ЈА БИХ ТЕБЕ…
Ја бих тебе
одвео у парк,
да седимо и гледамо
како лишће опада
и будемо сами,
све док задњи лист
не слети на плочнике града.
Ту, у парку том,
један лист је пао
и нашао дом.
А ти, ти ниси знао,
да на њему пише,
не волим те више.
Опширније: СА ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ ПРИСТУПИТЕ - Слободан Ценц 2013.




Поводом три деценије постојања, тема овогодишњег Фестивала је управо ЈУБИЛЕЈ. Пуних тридесет година Крушевац окупља духовите људе из читавог света који својим радовима у форми карикатура, афоризама, песама, прича покушавају да реше енигму шале и хумора и приближе их јавности.
Ове године, 225 аутора из 46 земаља света послало је 453 карикатуре, 20 прича, 23 песме и 715 афоризама. О квалитету радова у писаној форми одлучивали су Александар Стојадиновић, Саша Милетић и Братислав Костадинов. Жири за ликовну форму чинили су Дарко Дрљевић, Саша Димитријевић и Бранислав Миљковић.


ЗАПИС
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса...
А Он, стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер Он, стоји и пркоси!
*Срби из Републике Српске Крајине четири године су релативно успјешно чували границе своје младе државе коју су изгубили без праве борбе, тако рећи, без испаљеног метка, за само два дана. Историја је пуна куриозитета, али овакав још није забиљежен...* У само две реченице, на самом почетку ове књиге приказа, Вељко је пред нас, као на длан изнео сву коб судбине једног народа који је протеран са својих вековних огњишта и омогућио нам да у трену наслутимо све тегоба које је у том изгнанству српски народ морао да проживи, а и данас живи... А у самој књизи показао нам је сву снагу тог народа који је уз све невоље, које су га пратиле и које га прате, успео да оживи крајишку књижевност, свестан да само *раскошно расцвјетавање промрзлих крајишних цвјетова* даје наду да спас од заборава у писању лежи... Јер свако свој *КРСТ ОД ЛЕДА* мора носити...
У Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац, је 26.04.2013. године одржана промоција књиге Вељка Стамболије *ПРЕЧАНСКЕ ЕЛЕГИЈЕ*. О књизи и Вељковом стваралаштву су говорили: Мићо Јелић Грновић, Љубодраг Обрадовић, Јелена Протић-Петронијевић (која је и водила и заједно са Вељком и осмислила ову промоцију) и Љубица Петковић, делове из књиге читала je и надахнуто казивала Вељкову поезију Лидаја Ужаревић, а за технику, музику и фотографије су се постарали Бранко Симић и Веркан Гвозденовић.


TИ ТО НЕ СЛУТИШ
Топлина ми срце заталаса
док љубичица си смела,
у бекству од буке.
са рукама у џепу
туђег капута.
И волим ову јесен,
лишће што пада на моје жеље
и твој ход док гледаш небо.
А ти никад нећеш осетити,
жар погледа,
из мрачних ходника живота.
СВЕТ
Како је леп овај свет,
доле парк, солитер горе...
Овде травка, тамо цвет...
Авион пара небо, а брод море.
Једног дана, тачно у пет,
запитао се ја сам,
ко је саздао мој свет?
И од тад маштом скитам.
Тајна постанка и сад,
куршлус ми у мозгу прави...
Како је тај зидар,
успео свет да направи?
А одговор је ту,
у ваздуху виси...
Љубављу у срцу,
свој свет зидамо ми сви!
© Љубодраг Обрадовић
01.10.2011. године