ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
|
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Natalija Balevic
81000 Views
-
MIRIS BOŽURA - Ljubodrag Obradović - RTK
85859 Views
-
Mile Djurić - Ti si najlepša
88728 Views
-
Ljubodrag Obradović - Boginja
86925 Views
-
Promocija časopisa PoezijaSRB broj 1. u Ćupriji
100955 Views
-
SONJA - Mića Živanović
59114 Views
-
Miloje Dončić - SIRENA NEPOGODA
64785 Views
-
Sandra Petrović - Kabare KCK
86301 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
1073197 Views
-
Hristos Voskrese - Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR
65405 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
ЗАРОБЉЕНИШТВО - 15.
Сво дрвеће је младо, али земља је стара... И дође јесен да је расплаче... И дође зима, па грудва жали сама себе и прошлост бујну, која се никад вратити неће...Сав живот је прошао на њој, од ћелије до човека. Многе врсте су остале без потомства и изумрле. Сад је дошао ред на човека. Да сам истреби и уништи и себе и ћелију... И земљу, да се не мичи одгајањем свог рушиоца...
проклињу сурову стварност и мисле, узалуд надајући се, да је све само сан. Маринко кори руку, зверски је стежући. Она је убила неколико добрих људи. Она је крива за таман поток из пререзаних грла. Она, која не слуша мозак, већ сама ослобађа гнев, неправдом нагомилан у телу. А тело је велики кондезатор. Највећи од до сада Веслају мисли - огромна весла и гоне мозак - лађу, да плови даље од стварности, која је сувише мрачна од блата из пробушених вена "веселих" сељака које нико неће жалити, јер нико неће ни знати да је 8 април донео стотине сирочића да се завлаче мод мајчину сукњу и траже хлеб, жалећи за оцем кога нису ни запамтили. Очи беже у страну, цокула меша мозак и блато. Немац хладно напредује. Бора се згрози, Маринко пребледе. Камен засече маглу и поломи се на шлему, уз прасак. Аутомати зацрвенеше нове душе у рај. Борци "браниоци"познатих. А бес се скупља од првих дана живота, кад дете плаче што никог нема да му промени мокре пелене, па све до вике и батина од оца, што млади чобанин није добро сачувао мало стадо, па комшија хоће да наплати штету. А надничење је турбина за бес, сваки дан рада код богатог комшије је и дан раста беса у олово срца. И на крају - рат! Генератор са страшним напоном... И акумулатор прсне. Тек малопре је рука, несвесно и неконтролисано дограбила камен и тиме покренула машину спремну да убија. Родила душевна самоћа вука, игру да започне у тами магле набујале. Вечиту игру скривања и опстанка да продужи. Започели су је вукови - да је продужи човек - вук! Родила самоћа самоћу, усадила је у подсвест, негде на сударну раскрсницу размишљања. Прва мисао која дође, свака мисао која почне да мучи мозак својим растом до смрти, зове у бекство, нудећи рајске тренутке у кулама магле. Човек има среће и мислећи на себе и фатаморганасту безбедност у самоћи, ипак урликне на вука.
Маринко зна: "Спас је у бекству. Бекство је самоћа, а самоћа је магла. Значи спаса нема! Нестваран и нестабилан је као и магла. Гине на јачем сунцу. Спас бежи у рај, покошен митрљезом другарства... И онда смрт."
Сво дрвеће је младо, али земља је стара... И дође јесен да је расплаче... И дође зима, па грудва жали сама себе и прошлост бујну, која се никад вратити неће...Сав живот је прошао на њој, од ћелије до човека. Многе врсте су остале без потомства и изумрле. Сад је дошао ред на човека. Да сам истреби и уништи и себе и ћелију... И земљу, да се не мичи одгајањем свог рушиоца...
проклињу сурову стварност и мисле, узалуд надајући се, да је све само сан. Маринко кори руку, зверски је стежући. Она је убила неколико добрих људи. Она је крива за таман поток из пререзаних грла. Она, која не слуша мозак, већ сама ослобађа гнев, неправдом нагомилан у телу. А тело је велики кондезатор. Највећи од до сада Веслају мисли - огромна весла и гоне мозак - лађу, да плови даље од стварности, која је сувише мрачна од блата из пробушених вена "веселих" сељака које нико неће жалити, јер нико неће ни знати да је 8 април донео стотине сирочића да се завлаче мод мајчину сукњу и траже хлеб, жалећи за оцем кога нису ни запамтили. Очи беже у страну, цокула меша мозак и блато. Немац хладно напредује. Бора се згрози, Маринко пребледе. Камен засече маглу и поломи се на шлему, уз прасак. Аутомати зацрвенеше нове душе у рај. Борци "браниоци"познатих. А бес се скупља од првих дана живота, кад дете плаче што никог нема да му промени мокре пелене, па све до вике и батина од оца, што млади чобанин није добро сачувао мало стадо, па комшија хоће да наплати штету. А надничење је турбина за бес, сваки дан рада код богатог комшије је и дан раста беса у олово срца. И на крају - рат! Генератор са страшним напоном... И акумулатор прсне. Тек малопре је рука, несвесно и неконтролисано дограбила камен и тиме покренула машину спремну да убија. Родила душевна самоћа вука, игру да започне у тами магле набујале. Вечиту игру скривања и опстанка да продужи. Започели су је вукови - да је продужи човек - вук! Родила самоћа самоћу, усадила је у подсвест, негде на сударну раскрсницу размишљања. Прва мисао која дође, свака мисао која почне да мучи мозак својим растом до смрти, зове у бекство, нудећи рајске тренутке у кулама магле. Човек има среће и мислећи на себе и фатаморганасту безбедност у самоћи, ипак урликне на вука.
Маринко зна: "Спас је у бекству. Бекство је самоћа, а самоћа је магла. Значи спаса нема! Нестваран и нестабилан је као и магла. Гине на јачем сунцу. Спас бежи у рај, покошен митрљезом другарства... И онда смрт."
Данас, 31.12.2025. године свим посетиоцима мог сајта www.poezija.in честитам долазак НОВЕ 2026. ГОДИНЕ и свима нама желим још много лепих дочека нових година и сву срећу уз поезију. /Љубодраг Обрадовић/
ЧЕСТИТКА
Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.
На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.
Жеље срца свога следи,
срећна да си у сну и јави.
Мада временом све избледи,
тебе никад нећу да заборавим.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DANAS - JEDINSTVO DOBROG I ZLA
Akademik SKAIN red. prof. dr Rade Biočanin, pukovnik ABHO
Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti Beograd
Evropski defendološki centar Banja Luka
Dosadašnji razvoj industrijskih društava, naglašen ekonomiskim faktorima i zasnovan na neodgovornom i neracionalnom korišćenju prirodnih bogatstava narušava prirodnu ravnotežu i iscrpljuje ograničene resurse. Takav razvoj je neodrživ jer prouzrokuje zagađivanje zemljišta, voda i vazduha, uništavanjem ekosistema i potrošnjom velikih količina prirodnih resursa.
Ideali potrošačkog društva, ljudski egocentrizam, stremljenje ka komforu i zadovoljstvima, neobuzdana trka za novcem i materijalnim vrednostima, doveli su čovečanstvo u ćorsokak. I teško da bez okretanja duhovnoj sferi može doći do rešavanja nagomilanih ekoloških problema.
Danas, u ovom postmodernom ambijentu ubrzava se rast nivoa okeana, gradovi na obali u opasnosti. Klimatske promjene uzrokuju rast oceana putem dva fenomena: ubrzano otapanje leda na polovima i povećanja razine ispuštanja plinova s učinkom staklenika u atmosferu.
Ekstremni događaji poput zemljotresa, vulkana, „cunamija“, velikih požara, poplava, erozija zemljišta, klizišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i sveopšte javnosti. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena, pre svega. Ranije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti.
Vreme u kojem živimo: Nove dileme, nova naučna i praktična rešenja, holistički pristup i ideje kroz dijalog zainteresovanih, pre svega. Moramo shvatiti da struka i nauka ne rade samo za sebe, ono što uradimo za sebe, umire sa nama. Ono što uradimo za druge, ostaje iza nas i postaje besmrtno.
Kakva je ta stvarnost našeg „budnog stanja“ u ovom bremenitom vremenu, sa puno ekoloških problema, pre svega i u čemu leži moć IT tehnologije i veštaćke inteligencije?
Jedno od pitanja kojim omeđavamo konceptualno - kontekstualno polje našeg istraživanja jeste značenje i značaj samog predmeta u sadašnjem trenutku. Interesuje nas da li i kako obimne i višestruke promene globalnog društva sa kraja XX i početka XXI veka i njihove reperkusije na položaj i načine života mladih diversifikuju konceptualni aparat istraživačkog domena.
Da li nam je nešto sudbinski dato ili nešto novo naslućujemo? Ne znači li ovo da je umetnost koja je bila neodvojiva od lepog bila samo izraz čovekove potrage i težnje da se bar kroz koprene privida približi Bogu i nedodirljivoj prirodi do pre dva veka?
Jaz između prirode i društva
Globalno povećanje broja stanovnika kao i nagli razvoj društva nameću povećanu potražnju za eko-sanitarno ispravnom vodom i poljoprivrednog zemljišta. Otpadne vode zagađuju potoke, reke, jezera, mora i podzemne vode. Površinske vode napajaju podzemne vodonosne slojeve i tako obnavljaju zalihe podzemne vode, koja je najvredniji izvor pitke vode za čoveka. Narušen kvalitet površinske vode i sve veća potrošnja čiste podzemne vode ugrožavaju prirodne procese samoprečišćavanja, odnosno kvalitet i opstanak izvora pitke vode. Zato je prečišćavanje vode i remedijacija zemljišta su nužnost, što daje podsticaj istraživanju i razvoju novih tehnologija “obrade” uz primenu veštačke inteligencije, kao što je i celoviti sistem upravljanja prirodnim bogatstvom preduslov održivog razvoja.
Опширније: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DANAS - JEDINSTVO DOBROG I ZLA - Dr Rade Biočanin
КАД ЗАИГРА МЕЧКА
Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Одиграј и ти тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије.
Сад је све рулет, и као некад није...
У срцу бол сева, филм живота врти…
Опет ти вино прија, кад га попијеш!
И док славуј пева, снови су расути.
За старо гвожђе већ си, виђаш утваре,
док стари цига у тарабуку бије!
Сан, остао ти сан. Ретки сан остваре.
Сад знаш, то мечка за тебе сузе лије.
То сазнање сва надања ти изигра..
И знаш: Живот се тако лако проигра!
Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Одиграј и ти тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије.
Сад је све рулет, и као некад није...
У срцу бол сева, филм живота врти…
Опет ти вино прија, кад га попијеш!
И док славуј пева, снови су расути.
За старо гвожђе већ си, виђаш утваре,
док стари цига у тарабуку бије!
Сан, остао ти сан. Ретки сан остваре.
Сад знаш, то мечка за тебе сузе лије.
То сазнање сва надања ти изигра..
И знаш: Живот се тако лако проигра!
У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. 15.5.2024. године у 15:00 часова у Биоскопу Крушeвац одржана је промоције моје девете књиге „ЗАПИС“. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, чији сам ја један од оснивача, први председник и сада члан Управног одбора удружења. Рецензију за ову књигу написали су моји пријатељи: др Велибор Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Драгојло Јовић и Милосав Ђукић Ђука, садашњи председник удружења и сви они говорили су о књизи и мом стваралаштву. Око моје биографије трудили су се мр Спасоје Ж. Миловановић, др Велибор Лазаревић и наравно ја. Представљање књиге било је мултимедијално, зато што је поред поезије било и музике коју су извели Иван Ђукић Ђука, Љубиша Боровац и Милосав Ђукић Ђука. На промоцији су изговорене песме (укупно 28.):
1. Љубодраг Обрадовић - ЗВУК ВИОЛИНЕ; 2. Предраг Ћирић – ЗАПИС; 3. Јелена Ђорђевић- БОГИЊА; 4. Драгојло Јовић - ТИ ТО НЕ СЛУТИШ; 5. Милосав Ђукић Ђука - ЛИПЊАК; 6. Светлана Ђурђевић Ђурђа - ЈА БИХ ТЕБЕ; 7. Јелена Вучић – СВЕ ЋУ ДА ДАМ; 8. Дејан Петровић Кенац - ЗАШТО; 9. Живојин Манојловић – ДОПУСТИТЕ; 10. Даница Гвозденовић, - ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ; 11. Мирко Стојадиновић – НЕОБУЗДАНА ЧЕЖЊА; 12. Даница Рајковић – ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ; 13. Саша Милетић - СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ; 14. Боривоје Видојковић - ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ; 15. Мирослав Кркић – ОТИШЛИ СУ; 16. Миодраг Глигоријевић Миган – ПРОЛАЗ; 17. Слађана Бундало – ЛОЗА; 18. Горан Минић - ДЕВОЈКО; 19. Мирослава Смиљанић – ИМАЛА САМ 16 ГОДИНА; 20. Снежана Поповић – САМОЋА; 21. Братислав Спасојевић -ЗАШТО ПИШЕШ ПЕСМУ; 22. Драган Ракић Сингер – МУЗИКА; 23. Нада Милосављевић Кети – НАЈДРАЖА; 24. Радмила Миљковић - ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ; 25. Првослав Пендић Пенда – ПЕТАО; 26. Сандра Миладиновић – СУСРЕТ; 27. Живота Трифуновић – ВАРКА; 28. Љубодраг Обрадовић - НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ.
Готово све песме које су у књизи ЗАПИСане су и на мом сајту www.poezija.in. А све што се на бини Биоскопа Крушевац догодило по синопсису или импровизацији записано је видео камером и фотоапаратом и објављено на друштвеним мрежама и бројним сајтовима. Слике су забележили Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. О човеку са с којим смо свакодневно, увек недовољно знамо. Била је прилика да се на промоцији сазна и нешто ново о мени, мом животу и мојим песмама.
Љубодраг Обрадовић
О човеку са с којим смо свакодневно, увек недовољно знамо. Прилика је да на промоцији сазнате и нешто ново о мени, мом животу и мојим песмама. Па, изволите дођите! Јесте промоција у Биоскопу, али карте не продајемо, улаз је бесплатан! Љубодраг Обрадовић
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса...
А он стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
НЕ ПЛАЧИ
Не плачи, изломљена сламко,
сузе светлост односе.
Мрави те гоне у сну?
Не плачи! Спавати не можеш,
док ја лутам, док месецу шапћем,
а он после прича звездама,
баладу мог кајања.
Не плачи, грешна плането,
нећеш се разбити о мене.
Већ те има он, сунце.
Већ кружиш око њега,
а кружна путања
губи километре.
Е, јесте враг, овај наш Матејић Драган. Чим узме оловку у руке он пређе праг и загуби се у невремену, које нам овај живот дневни тако несебичо дарује. И не знамо да ли смо то покисли из облака, или од животних неприлика које су врело наших живота. Јесте Драган враг, јер зна знање, па је после првих десет књига и 40-так година стваралаштва одлучио да са публиком у оквиру крушевачког *ЛЕта Културе 2013* подели делић свог стваралаштва и публику насмеје и тако је излечи од свакодневног чемера, јер је смех одувек био лек...
Дакле, 16.08.2013. године у Пионирском парку одржано је Вече хумора и сатире Драгана Матејића које је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК, а у коме су поред аутора наступили и Никола Стојановић, Драган Ракић Сингер и млади и талентовани Војин Алексић, који је свирао на виолини дела Баха и Моцарта. Тако смо озбиљном музиком између хумористичких тачака успоставили баланс да се публика превише не смеје, јер иако је смех лек, ако се користи нон-стоп може да и не буде користан... Ово релаксирајуће вече хумора и сатире пропратио је и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић са сарадницима, а у реализацији програма учествовали су и Славица Недељковић, Рајна Алексић-Маринковић, Марко Вишњић и Лазаревић Слободан.
Вече хумора и сатире Драгана Матејића које је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК
Опширније: Лето Културе 2013 - Драган Матејић - ВЕЧЕ ХУМОРА И САТИРЕ
У недељу, 19. августа 2018. године у Дому културе у Здравињу у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2018 одиграна је представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању глумаца из Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врвнице. Подсећамо Вас да је представа РАДОВАН ТРЕЋИ од стране стручног жирија Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - ФЕДРАРА предложена за учешће на Републичком драмском фестивалу ФЕДРАС 2018 у Малом Црнићу, па је ово била још једна у низу припремних представа за за овај наступ...
У Белој сали КЦК одиграна је 30.07.2018. године представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Представа је одиграна пред бројном публиком.
НИШ - 14.
Засија Ниш. У машти Немаца огроман и њихов.
Заблиста нада у очима браниоца, да ће га одбранити. И угаси се пре него што је узлетела до свести. Умор у зору, довуче непреспавану ноћ у кости, залеђене у покрет, увек исти - напред. И тутањ граната у даљини и лет птица кроз маглу ка сунцу и жубор Јужне Мораве, која од тенкова бежи да се мутна склони и спасе се. Кораци шкрипе мањи, шкрипе да буду спорији, плачу да зауставе тела - једно се гине и то је бар лако! Тишина довуче маглу. Сунце се изгуби, прво стидљиво, затим жалећи и на крају се распрсну у црвенило, вапећи да не умре и да не погину људи које гледа, да не победи магла, јер и Немци су магла. Нико не зна зашто се крију у срцу вука, у људском оделу ђавола без маште и идеала. Непријатна је и злобна бука из даљине, кад је страх довукао тишину у заштиту. А тек магла? Хтео би да видиш иза окуке, напрежеш очи, буљиш да укледаш судбину, а сузе теку саме. Теку сузе, сам своју смрт оплакујеш! Онда се тргнеш, друг до тебе, слика ти твоја, као на дну језера бистре воде са камена, која се од таласа губи. Никог да те утеши нема. Никог да ти подигне морал. Сви буље у судбину, а она је непробојна као и магла. Гониш је стално, он ачека у заседи и кад се не надаш, стигне да стане ти на пут и узнемири ти мозак, па после лупаш букве својих снова.
Тешко је људима разбацаним као камење по влажној земљи, тешко им је од не знања - незнају шта их чека и знања - смрт зове у маглу. Искрице лажнме наде се прикраду из дубина самог себе, да запале бекство, да изнова муче измучено тело и поломљени мозак. После се све смири, али одјекне граната и ваздух сумњи узнемири тек слеглу прашину мисли и почне битка двојице у једном телу. Почне сукоб два мишљења једног мозга. Победи вид, јер нико нема храбрости да први окрене леђа свима који у њега полажу наде. Човек погледа! Види, остали седе. И он ће.
МАринко уморан задремао. Ноћ му испила снагу, удружена са блатом и барама на путу. Сад спава, јер сан прикупља снагу просуту по барама и блату пређеног пута, скупља је да би тело ноге издржале, кад се нађе на другој планети са двојником, кога у помоћ зове. Сан се не жури. Зна он, горе нема рата, тамо није пакао. Овде се гине да победи разум, који је горе одавно присутан и несметано влада, у свим водама малог мозга.
Граната урликну умирући у земљи. Сама је себи ископала раку. Сан побеже. Скочи Маринко. Пушка га помилова по лицу, малој бради, прљавој од кристала леда на длакама. Седе у блато да не гледа. Свуда гужва, кркљанац! Сви се узмували и борци и пушке и страх.
Засија Ниш. У машти Немаца огроман и њихов.
Заблиста нада у очима браниоца, да ће га одбранити. И угаси се пре него што је узлетела до свести. Умор у зору, довуче непреспавану ноћ у кости, залеђене у покрет, увек исти - напред. И тутањ граната у даљини и лет птица кроз маглу ка сунцу и жубор Јужне Мораве, која од тенкова бежи да се мутна склони и спасе се. Кораци шкрипе мањи, шкрипе да буду спорији, плачу да зауставе тела - једно се гине и то је бар лако! Тишина довуче маглу. Сунце се изгуби, прво стидљиво, затим жалећи и на крају се распрсну у црвенило, вапећи да не умре и да не погину људи које гледа, да не победи магла, јер и Немци су магла. Нико не зна зашто се крију у срцу вука, у људском оделу ђавола без маште и идеала. Непријатна је и злобна бука из даљине, кад је страх довукао тишину у заштиту. А тек магла? Хтео би да видиш иза окуке, напрежеш очи, буљиш да укледаш судбину, а сузе теку саме. Теку сузе, сам своју смрт оплакујеш! Онда се тргнеш, друг до тебе, слика ти твоја, као на дну језера бистре воде са камена, која се од таласа губи. Никог да те утеши нема. Никог да ти подигне морал. Сви буље у судбину, а она је непробојна као и магла. Гониш је стално, он ачека у заседи и кад се не надаш, стигне да стане ти на пут и узнемири ти мозак, па после лупаш букве својих снова.
Тешко је људима разбацаним као камење по влажној земљи, тешко им је од не знања - незнају шта их чека и знања - смрт зове у маглу. Искрице лажнме наде се прикраду из дубина самог себе, да запале бекство, да изнова муче измучено тело и поломљени мозак. После се све смири, али одјекне граната и ваздух сумњи узнемири тек слеглу прашину мисли и почне битка двојице у једном телу. Почне сукоб два мишљења једног мозга. Победи вид, јер нико нема храбрости да први окрене леђа свима који у њега полажу наде. Човек погледа! Види, остали седе. И он ће.
МАринко уморан задремао. Ноћ му испила снагу, удружена са блатом и барама на путу. Сад спава, јер сан прикупља снагу просуту по барама и блату пређеног пута, скупља је да би тело ноге издржале, кад се нађе на другој планети са двојником, кога у помоћ зове. Сан се не жури. Зна он, горе нема рата, тамо није пакао. Овде се гине да победи разум, који је горе одавно присутан и несметано влада, у свим водама малог мозга.
Граната урликну умирући у земљи. Сама је себи ископала раку. Сан побеже. Скочи Маринко. Пушка га помилова по лицу, малој бради, прљавој од кристала леда на длакама. Седе у блато да не гледа. Свуда гужва, кркљанац! Сви се узмували и борци и пушке и страх.