Винка Перишић

СУСРЕТ

Није пала јабука у бунар
и нисам ја несрећна ...
Само се небо помјерило ...

Ти си узео своје стаклене руке
ја своје мермерне очи
па смо се на рубу дана уочи буре
без ријечи удаљили са мјеста злочина.
И то је све.

Ко ће остати да окује радост
да поравна трагове?
Прећутаћемо све разлике
до смрти пјешчане дине
неубране крај пута
разлоге за твој одлазак
без побједника у овој каменој тишини.

Оно што је изгубљено, нађено је
на почетку круга.
И то је, љубави, све.

© Винка Перишић
 

Поштовани књижевници и уметници из удружења СЈЕВЕРАЦ из Подгорице, добродошли у град Крушевац. Драги пријатељи, поштоваоци културе у свим видовима у којима она улепшава живот, добро вече и добродошли на вечерашњу промоцију УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА И УМЕТНИКА СЈЕВЕРАЦ из Подгорице, из нама драге Црне Горе.

У животу се заувек запамти сваки догађај који се први пут човеку деси, а ово је први наступ наших гостију у Лазаревом граду, па се надам да ће нам Свима остати у лепом сећању и да ће овај сусрет бити подстрек за продубљивање пријатељства писаца Србије и Црне Горе, које и ја лично негујем на свом сајту поезије www.poezijascg.com .

У име будућих сусрета, нас, пријатеља по перу, прочитаћу Вам за добродошлицу моју песму *ПРОЛАЗ* из књиге ПРВИ ПУТ - првог зборника поезије песника са сајта ПоезијаСЦГ, сајта који спаја песнике Србије и Црне Горе, кад већ има оних који их раздвајају...

У малој сали Крушевачког позоришта 10. децембра 2009. године, у организацији Културног центра Крушевац, Крушевачког позоришта и КУД-а "ВУК КАРАЏИЋ" из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића "ЖИВЕТИ СЛОБОДНО". Погледајте детаље у сликама и скраћени синопсис вечери.

Овако је почело - Кошанин свира "Кондоров лет" Текст за пресловљавање


Публика


Лидија Ужаревић и Предраг Ћирић - водитељи програма и Љубодраг Обрадовић

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета.

За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе...
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде...
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
 да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.

© Љубодраг Обрадовић

На измаку старе 2009. године, 28.12.2009. године, у Клубу КЦК у Крушевцу, у организацији Културног центра Крушевац релизована је В НОСТАЛГИЈА коју је осмислила и водила Даница Гвозденовић (мало јој је у вођењу помогао Љуба Обрадовић, који је најавио госте из Параћина), а у којој су гости били: магистар Предраг Јашовић, Слободан Ивановић и Ђорђе Петковић из Књижевног клуба "МИРКО БАЊЕВИЋ" из Параћина и доктор Велибор Лазаревић из Беле Воде, а за музички тренутак били су задужени Раде Кошанин - фрула и Војин Алексић - виолина. Техничку реализацију НОСТАЛГИЈЕ одрадили су Мики и Влада Прокoпeнко, а за организацију су били задужени Милош Обрадовић - организатор у Клубу КЦК и Љиљана Панић - уредник КЦК.

  Ђорђе Петковић, Слободан Ивановић и Предраг Јашовић из Параћина

 Даница Гвозденовић - уредник и водитељ НОСТАЛГИЈЕ

Љуба Обрадовић говори добродошлицу и своју песму *ВЕРУЈ*

 

  ВЕРУЈ

Веруј у боље дане
и кад сунца нема,
кад магле
долинама шетају.

Веруј и кад те погледима прже,
мислећи да те греју.
Веруј да нове наде изгревају
и топлина из снова ниче.

Веруј и кад те бомбама гађају
да је то само привид,
да се баш тад нове идеје рађају,
на којима ће долепршати мир.

Веруј и кад се веровати не може,
веруј у љубав, врлину и свест...
И кад те скидају до голе коже,
веруј да је то добар гест.

Веруј и свим патњама доћи ће крај.
Веруј, то се моћни само играју,
док отровним облацима гасе сунчев сјај
и зелено прашином прекривају.

Веруј у боље дане. И сањај.
Слобода је најслађи сан.
И она ће да осване,
кад веровањем победиш мрак.