Zašto se sa nostalgijom sećamo dana mladosti 25. maja? Zašto se uopšte sećamo mladosti? Zašto su LJUBAV i sećanje na nju večni! Koje su to najlepše ljubavne pesme? Kako muzika uznosi u sreću? Neke od odgovora na ova pitanja mogli ste čuti u Klubu KCK, 25.05.2010. godine u 20 sati, da ste bili sa nama, raspoloženi da se sa nostalgijom sećate prohujalih vremena, dogadjaja i lepih trenutaka od kojih i danas uzdrhtite... Neke odgovore mogli ste ćuti, a neke tek naslutiti... Uostalom pogledajte tekst i slike do kraja ove kratke reportaže i znaćete sve!!! Uživajte!!!

И када упознам тајну вечите
                          клице живота
И када се уздижем међу звезде
                    вечности
И када се трон испод мене руши под
                         разбеснелом бујицом
окрутних удараца судбине
                            опет и заувек
                                  - враћам се теби

Светлана Ђурђевић

Karajović Gradimir peva pesmu *Druže Tito mi ti se kunemo*

Simboličan početak nostalgije - dan mladosti i sećanje na jedan lep trenutak iz ne
tako davne prošlosti: Ljubodrag Obradović najavljuje 6-tu *NOSTALGIJU*
i njenog autora i voditelja Danicu Gvozdenović


Danica Gvozdenović

Gosti večiri su bile pesnikinje: Ljubica Petković, Danica Rajković i Svetlana Djurdjević, za muziku su se pobrinuli Goran Arsić i mladi umetnici na harmonici iz muzičke škole Stevan Hristić, kao i Rade Košanin na fruli. Kroz Nostalgiju prisutne je vodila Danica Gvozdenović uz malu pomoć Ljubodraga Obradovića koji je program najavio i Branka Simića i Marka Višnjića, koji su bili zaduženi za tehničku realizaciju programa. Fotografije je *šklocnuo* Verkan Gvozdenović.

BOGINJA

Oko tebe vrti se svet...
Mladost, ljubav i prilike...
Ti naprosto opijaš
slikajući slike,
u kojima i kraj
svoj beskraj ima!

Oko tebe blješti sjaj,
milion srca sluti sreću...
Oko tebe lampioni,
svi šampioni,
i nada da oka ti odsjaj
zaboraviti nikad neću...

Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči...
Život je slep,
kad si tako lepa
po suvom dok plivaš,
u mirisima uživaš,
sve skrivaš,
a smisao otkrivaš...

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj...
Neka na kolenima čekaju raj!

Ne, nemoć nije kraj želja,
na svakom uglu,
na svakom prstu,
niče buket prijatelja,
stotinu i jedan,
i svako ostaje žedan...

Klize suze, misli lete,
a nikako opčinjeni da se sete,
zbog čega ih čežnja lomi,
zbog čega im srce zebe,
ni zašto se uvek voli,
ona koja gazi cvet
i sve koji zrače...

Oko tebe vrti se svet...
Sreća lebdi na krilima...
Zašto svima zalediš srce,
a hepiend ti zrači u očima...

(C) Ljubodrag Obradović

od Eleonora na Saturday, September 19 @ 00:51:38 CEST
(Info o korisniku | Pošalji poruku)    
...odmah pomislim
da su to mene krišom gledali...
E. L.
Ovako sigurno misli svaka zena - boginja kada cita ovu tvoju pesmu, Ljubo!
Hvala ti, jer si zenu vratio na pijedestal. Hrabro si je stavio kao krst pred zenomrsce da uzmaknu i prestanu da je blate.
"Ja dobro vidim brlog prosut u korito zenskog lica" ove grube reci, tesko mi je reci - stih, pesnika Nenada G. su me razbolele kad sam ih na zalost, procitala pre tri godine i sve do sada, do tvoje "Boginje" nisam videla svetlo u tunelu.
Mogla bih celu noc o tome da pisem...i ranije. Jedan je Bog, a sve zene su Boginje i dobri Covek koji ih cuva. Raj na zemlji, makar u Krusevcu i okolini...

Dirnuta do suza,
Eleonora Luthander